A World of Knowledge
    Library / Tipiṭaka / д̇ибидага • Tipiṭaka / куд̣̇д̣̇асигкаа-мууласигкаа • Khuddasikkhā-mūlasikkhā

    39. вассуубанааяиганид̣̇д̣̇зсаван̣н̣анаа

    39. Vassūpanāyikaniddesavaṇṇanā

    309-310. буримигаа бажчимигаа ид̇и вассуубанааяигаа д̣̇увзд̇и самб̣анд̇хо. аасаал̣хибун̣н̣амааяа ананд̇арз баадибад̣̇ад̣̇ивасз убаг̇анд̇аб̣б̣аа бажчимигааяа бурз бхаваад̇и буримаа, саа зва буримигаа. д̇ад̇о бажчаа бхаваа абарааяа бун̣н̣амааяа ананд̇арз баадибад̣̇ад̣̇ивасз убаг̇анд̇аб̣б̣аа бажчимигаа. убанаяанам̣ баабун̣анам̣ убаг̇аманам̣ убанааяигаа, вассанд̇и вудти, ид̇ха бана вассагаалам̣ ‘‘васса’’нд̇и убажаарзна г̇ахзд̇ваа д̇ад̇т̇а ваасо убажаарзнзва ‘‘васса’’нд̇и вужжад̇и, вассасса вассааваасасса убанааяигаа важийбхзд̣̇авасзна ваа аалаяагаран̣авасзна ваа убаг̇аманам̣ вассуубанааяигаа. д̇ад̇т̇а аалаяабариг̇г̇аахо жа важийбхзд̣̇о жаад̇и буримигаа вассуубанааяигаа д̣̇увз, аалаяабариг̇г̇аахо жа важийбхзд̣̇о жаад̇и бажчимигаа вассуубанааяигаа д̣̇увзбхи самб̣анд̇хид̇аб̣б̣ам̣. д̇ад̇т̇аад̇и д̇аасу д̣̇вийсу. д̇ад̣̇убхаяам̣ д̣̇ассзд̇ум̣ ‘‘зд̣̇исо’’д̇иаад̣̇и вуд̇д̇ам̣. со аалаяабариг̇г̇аахо жа важийбхзд̣̇о жа ‘‘имасмим̣ вихаарз имам̣ д̇змаасам̣ вассам̣ убзми, ид̇ха вассам̣ убзмий’’д̇и зд̣̇исо, зд̇аад̣̇исод̇и ад̇т̇о. зд̇т̇а жа гамуббад̇д̇ианаад̣̇араа важийбхзд̣̇о батамам̣ вуд̇д̇о. убхаяат̇аа вассам̣ убаг̇анд̇ум̣ ваддад̇и. д̇знзва адтагат̇ааяам̣ (ви. сан̇г̇а. адта. 179; махаава. адта. 207) ‘‘сажзби ‘ид̇ха вассам̣ васиссаамий’д̇и аалаяо ад̇т̇и, асад̇ияаа бана вассам̣ на убзд̇и, г̇ахид̇асзнаасанам̣ суг̇г̇ахид̇ам̣, чиннавассо на ход̇и, баваарзд̇ум̣ лабхад̇иязва, винааби хи важийбхзд̣̇ам̣ аалаяагаран̣амад̇д̇знаби вассам̣ убаг̇ад̇амзва ход̇ий’’д̇и вуд̇д̇ам̣. нааваасад̇т̇аваж̇зсу бана бариязсид̇ваа сзнаасанам̣ алабханд̇зна аалаяагаран̣амад̇д̇знзва убаг̇анд̇аб̣б̣ам̣. убаг̇ажчанд̇зна жа вихаарам̣ бадиж̇аг̇г̇ид̇ваа баанийяам̣ барибхож̇анийяам̣ убадтаабзд̇ваа саб̣б̣ам̣ жзд̇ияаванд̣̇анаад̣̇исаамийжигаммам̣ нидтаабзд̇ваа убаг̇анд̇аб̣б̣ам̣. аалаяабариг̇г̇ахз аалаяам̣ д̣̇ассзд̇ум̣ ‘‘жид̇д̇уббаад̣̇зд̇т̇а аалаяо’’д̇и ааха. зд̇т̇аад̇и д̣̇вийсу.

    309-310. Purimikā pacchimikā iti vassūpanāyikā duveti sambandho. Āsāḷhipuṇṇamāya anantare pāṭipadadivase upagantabbā pacchimikāya pure bhavāti purimā, sā eva purimikā. Tato pacchā bhavā aparāya puṇṇamāya anantare pāṭipadadivase upagantabbā pacchimikā. Upanayanaṃ pāpuṇanaṃ upagamanaṃ upanāyikā, vassanti vuṭṭhi, idha pana vassakālaṃ ‘‘vassa’’nti upacārena gahetvā tattha vāso upacāreneva ‘‘vassa’’nti vuccati, vassassa vassāvāsassa upanāyikā vacībhedavasena vā ālayakaraṇavasena vā upagamanaṃ vassūpanāyikā. Tattha ālayapariggāho ca vacībhedo cāti purimikā vassūpanāyikā duve, ālayapariggāho ca vacībhedo cāti pacchimikā vassūpanāyikā duvebhi sambandhitabbaṃ. Tatthāti tāsu dvīsu. Tadubhayaṃ dassetuṃ ‘‘ediso’’tiādi vuttaṃ. So ālayapariggāho ca vacībhedo ca ‘‘imasmiṃ vihāre imaṃ temāsaṃ vassaṃ upemi, idha vassaṃ upemī’’ti ediso, etādisoti attho. Ettha ca kamuppattianādarā vacībhedo paṭhamaṃ vutto. Ubhayathā vassaṃ upagantuṃ vaṭṭati. Teneva aṭṭhakathāyaṃ (vi. saṅga. aṭṭha. 179; mahāva. aṭṭha. 207) ‘‘sacepi ‘idha vassaṃ vasissāmī’ti ālayo atthi, asatiyā pana vassaṃ na upeti, gahitasenāsanaṃ suggahitaṃ, chinnavasso na hoti, pavāretuṃ labhatiyeva, vināpi hi vacībhedaṃ ālayakaraṇamattenapi vassaṃ upagatameva hotī’’ti vuttaṃ. Nāvāsatthavajesu pana pariyesitvā senāsanaṃ alabhantena ālayakaraṇamatteneva upagantabbaṃ. Upagacchantena ca vihāraṃ paṭijaggitvā pānīyaṃ paribhojanīyaṃ upaṭṭhāpetvā sabbaṃ cetiyavandanādisāmīcikammaṃ niṭṭhāpetvā upagantabbaṃ. Ālayapariggahe ālayaṃ dassetuṃ ‘‘cittuppādettha ālayo’’ti āha. Etthāti dvīsu.

    311. д̇ад̣̇ахууд̇и д̇асмим̣ вассуубанааяигад̣̇ивасз. ж̇аананд̇и ‘‘аж̇ж̇а вассуубанааяигаа’’д̇и ж̇аананд̇о, анубаг̇ажчад̇од̇имасса висзсанам̣.

    311.Tadahūti tasmiṃ vassūpanāyikadivase. Jānanti ‘‘ajja vassūpanāyikā’’ti jānanto, anupagacchatotimassa visesanaṃ.

    312. д̣̇уд̇ияанд̇и бажчимигам̣. анубаг̇ад̇од̇и гзнажи анд̇арааязна буримигам̣ анубаг̇ад̇о. д̇змаасанд̇и буримам̣ ваа д̇змаасам̣ бажчимам̣ ваа д̇змаасам̣. вассам̣ убаг̇анд̇ваа бана арун̣ам̣ анудтаабзд̇вааби д̇ад̣̇ахзва сад̇д̇аахагаран̣ийязна баггаманд̇ассааби анд̇осад̇д̇аахз нивад̇д̇знд̇ассааби анаабад̇д̇и.

    312.Dutiyanti pacchimikaṃ. Anupagatoti kenaci antarāyena purimikaṃ anupagato. Temāsanti purimaṃ vā temāsaṃ pacchimaṃ vā temāsaṃ. Vassaṃ upagantvā pana aruṇaṃ anuṭṭhāpetvāpi tadaheva sattāhakaraṇīyena pakkamantassāpi antosattāhe nivattentassāpi anāpatti.

    313-5. маад̇аабид̇уунам̣ бан̃жаннам̣ сахад̇хаммигаанан̃жа ад̇т̇ааяа г̇илаанад̇ад̣̇убадтаагабхад̇д̇ам̣ осад̇хан̃жа зсиссам̣ ваа бужчиссаами ваа убадтиссам̣ ваа г̇анд̇ваа ахам̣ наабхирад̇ам̣ вуубагаасзссам̣ ваа гуггужжам̣ винод̣̇анан̃жа д̣̇идтим̣ вивзжанан̃жа г̇аругаад̣̇игам̣ вудтаанам̣ вааби уссуггам̣ вааби гариссам̣ вааби гаарзссам̣ ваабийд̇и звамаад̣̇инаа сад̇д̇аахагижжзна бахид̇зби ваа абахид̇зби ваа г̇анд̇ум̣ лаб̣бханд̇и яож̇анаа.

    313-5. Mātāpitūnaṃ pañcannaṃ sahadhammikānañca atthāya gilānatadupaṭṭhākabhattaṃ osadhañca esissaṃ vā pucchissāmi vā upaṭṭhissaṃ vā gantvā ahaṃ nābhirataṃ vūpakāsessaṃ vā kukkuccaṃ vinodanañca diṭṭhiṃ vivecanañca garukādikaṃ vuṭṭhānaṃ vāpi ussukkaṃ vāpi karissaṃ vāpi kāressaṃ vāpīti evamādinā sattāhakiccena pahitepi vā apahitepi vā gantuṃ labbhanti yojanā.

    зд̇т̇а бана лаб̣бхамаанагавасзна яож̇зд̇ваа вагкамаананаязна ад̇т̇о взд̣̇ид̇аб̣б̣о. маад̇аад̣̇исуд̇ияаа д̇зязва г̇илаана-сад̣̇д̣̇зна г̇аяханд̇и, д̇зсам̣ убадтаагаа д̇ад̣̇убадтаагаа, г̇илаанаа жа д̇ад̣̇убадтаагаа жа, д̇зсам̣ бхад̇д̇анд̇и самаасо. осад̇ханд̇и д̇зсам̣язва г̇илаанаанам̣ бхзсаж̇ж̇ам̣. зсиссанд̇и бариязсиссаами. бужчиссаамийд̇и д̇зязва сад̇д̇аж̇анз г̇илаанз бужчиссам̣. убадтиссанд̇и д̇зязва г̇илаанз убадтахиссаами. абхирамад̇ийд̇и абхирад̇о, висабхааг̇аруубаад̣̇ид̣̇ассанзна саасанз на абхирад̇о наабхирад̇о. абхираман̣ам̣ ваа абхирад̇ам̣, над̇т̇и абхирад̇амассаад̇и наабхирад̇о, д̇ам̣. сахад̇хаммигзсу яо наабхирад̇о, д̇ам̣ вуубагаасзссам̣ вигкзбахаран̣ад̇т̇ам̣ ан̃н̃ад̇т̇а наяиссаами. гуггужжанд̇и бан̃жаннам̣язва уббаннам̣ винаяагуггужжам̣. гид̇агаяог̇з вигаббзна д̣̇уд̇ияаа. д̣̇идтинд̇и д̇зсам̣язва мижчаад̣̇идтияаа. г̇аругамаад̣̇иганд̇и г̇аругам̣ аад̣̇и яассаад̇и виг̇г̇ахо. аад̣̇и-сад̣̇д̣̇зна сааман̣зраанам̣ вассабужчанам̣, сигкаасамаад̣̇аяид̇угаамад̇аа, д̇аж̇ж̇анийяаад̣̇игаммагаран̣ам̣ сан̇г̇ахид̇ам̣. вудтаананд̇и бхигкуно г̇аругаабад̇д̇ияаа бариваасамаанад̇д̇ад̣̇аанаад̣̇ийхи вудтаанам̣. уссугганд̇и вассабужчанаад̣̇иуссуггам̣. звамаад̣̇инаад̇и зд̇т̇а аад̣̇и-сад̣̇д̣̇зна д̣̇идтиг̇ад̇аад̣̇ийнам̣ д̇хаммагат̇аагаран̣аад̣̇им̣ сан̇г̇ан̣хаад̇и. г̇анд̇ум̣ лаб̣бханд̇и зд̇т̇а г̇ажчанд̇зна анд̇оубажаарасиймааяам̣ тид̇знзва ‘‘анд̇осад̇д̇аахз ааг̇ажчиссаамий’’д̇и аабхог̇ам̣ гад̇ваа г̇анд̇аб̣б̣ам̣. сажз аабхог̇ам̣ агад̇ваа убажаарасиймам̣ ад̇иггамад̇и, чиннавассо ход̇ийд̇и вад̣̇анд̇и. сад̇д̇аахагижжзнаад̇и сад̇д̇аахасса лаб̣бхамаанагам̣ вуд̇д̇ам̣ вагкамаанан̃жа сан̇гхагаммаад̣̇и гижжам̣ сад̇д̇аахагижжам̣. сад̇д̇амаарун̣амад̇д̇ассзва вихаарз удтаабанийяад̇д̇аа сад̇д̇аахасса саагаллзна г̇ахан̣ам̣.

    Ettha pana labbhamānakavasena yojetvā vakkhamānanayena attho veditabbo. Mātādisutiyā teyeva gilāna-saddena gayhanti, tesaṃ upaṭṭhākā tadupaṭṭhākā, gilānā ca tadupaṭṭhākā ca, tesaṃ bhattanti samāso. Osadhanti tesaṃyeva gilānānaṃ bhesajjaṃ. Esissanti pariyesissāmi. Pucchissāmīti teyeva sattajane gilāne pucchissaṃ. Upaṭṭhissanti teyeva gilāne upaṭṭhahissāmi. Abhiramatīti abhirato, visabhāgarūpādidassanena sāsane na abhirato nābhirato. Abhiramaṇaṃ vā abhirataṃ, natthi abhiratamassāti nābhirato, taṃ. Sahadhammikesu yo nābhirato, taṃ vūpakāsessaṃ vikkhepaharaṇatthaṃ aññattha nayissāmi. Kukkuccanti pañcannaṃyeva uppannaṃ vinayakukkuccaṃ. Kitakayoge vikappena dutiyā. Diṭṭhinti tesaṃyeva micchādiṭṭhiyā. Garukamādikanti garukaṃ ādi yassāti viggaho. Ādi-saddena sāmaṇerānaṃ vassapucchanaṃ, sikkhāsamādayitukāmatā, tajjanīyādikammakaraṇaṃ saṅgahitaṃ. Vuṭṭhānanti bhikkhuno garukāpattiyā parivāsamānattadānādīhi vuṭṭhānaṃ. Ussukkanti vassapucchanādiussukkaṃ. Evamādināti ettha ādi-saddena diṭṭhigatādīnaṃ dhammakathākaraṇādiṃ saṅgaṇhāti. Gantuṃ labbhanti ettha gacchantena antoupacārasīmāyaṃ ṭhiteneva ‘‘antosattāhe āgacchissāmī’’ti ābhogaṃ katvā gantabbaṃ. Sace ābhogaṃ akatvā upacārasīmaṃ atikkamati, chinnavasso hotīti vadanti. Sattāhakiccenāti sattāhassa labbhamānakaṃ vuttaṃ vakkhamānañca saṅghakammādi kiccaṃ sattāhakiccaṃ. Sattamaaruṇamattasseva vihāre uṭṭhāpanīyattā sattāhassa sākallena gahaṇaṃ.

    316. сан̇гхагаммз важ̇зд̇и сан̇гхасса гижжз убосат̇ааг̇аараад̣̇ийсу сзнаасанзсу ваа жзд̇ияачад̇д̇авзд̣̇игаад̣̇ийсу ваа анд̇амасо буг̇г̇алигасзнаасанзсу вааби гад̇д̇аб̣б̣анимид̇д̇з важ̇зяяаад̇и ад̇т̇о. д̇хаммасаванад̇т̇ам̣ ниманд̇ид̇о вааби важ̇з, г̇аруухи бзсид̇о вааби важ̇з, г̇аруунам̣ бассид̇ум̣ вааби важ̇зд̇и яож̇зд̇аб̣б̣ам̣. ниманд̇ид̇од̇и зд̇т̇а сажз батамам̣язва гад̇игаа гад̇аа ход̇и, ‘‘асугад̣̇ивасам̣ наама саннибад̇ид̇аб̣б̣а’’нд̇и ниманд̇ид̇оязва наама ход̇и. г̇аруухийд̇и аажарияубаж̇жхааязхи. бахид̇од̇и бхан̣д̣ад̇хованаад̣̇иад̇т̇ааяа бзсид̇о. бассид̇унд̇и аг̇илаанзби.

    316.Saṅghakamme vajeti saṅghassa kicce uposathāgārādīsu senāsanesu vā cetiyachattavedikādīsu vā antamaso puggalikasenāsanesu vāpi kattabbanimitte vajeyyāti attho. Dhammasavanatthaṃ nimantito vāpi vaje, garūhi pesito vāpi vaje, garūnaṃ passituṃ vāpi vajeti yojetabbaṃ. Nimantitoti ettha sace paṭhamaṃyeva katikā katā hoti, ‘‘asukadivasaṃ nāma sannipatitabba’’nti nimantitoyeva nāma hoti. Garūhīti ācariyupajjhāyehi. Pahitoti bhaṇḍadhovanādiatthāya pesito. Passitunti agilānepi.

    317. бхан̣д̣а…бз… д̣̇ассанз на важ̇зд̇и яож̇анийяам̣. зд̇т̇ааби нимид̇д̇ад̇т̇з сад̇д̇амий. бхан̣д̣ам̣ наама жийварам̣. н̃аад̇ий маад̇аабид̇уухи ан̃н̃з. убадтаагаа убаасагаа. ‘‘аж̇ж̇зва ааг̇амисса’’нд̇и ад̣̇уураг̇о на баабун̣зяяа, лаб̣бханд̇и самб̣анд̇хо. лаб̣бханд̇и имасса абаабун̣анам̣ вуд̇д̇агаммам̣. аж̇ж̇звааг̇амиссанд̇и сааманд̇авихаарам̣ г̇анд̇ваа буна ааг̇ажчанд̇асса анд̇араамаг̇г̇з сажз арун̣уг̇г̇аманам̣ ход̇и, вассажчзд̣̇оби на ход̇и, рад̇д̇ижчзд̣̇ад̣̇уггадан̃жа над̇т̇ийд̇и вад̣̇анд̇и.

    317. Bhaṇḍa…pe… dassane na vajeti yojanīyaṃ. Etthāpi nimittatthe sattamī. Bhaṇḍaṃ nāma cīvaraṃ. Ñātī mātāpitūhi aññe. Upaṭṭhākā upāsakā. ‘‘Ajjeva āgamissa’’nti adūrago na pāpuṇeyya, labbhanti sambandho. Labbhanti imassa apāpuṇanaṃ vuttakammaṃ. Ajjevāgamissanti sāmantavihāraṃ gantvā puna āgacchantassa antarāmagge sace aruṇuggamanaṃ hoti, vassacchedopi na hoti, ratticchedadukkaṭañca natthīti vadanti.

    318. сзсан̃аад̇ийхийд̇и маад̇аабид̇уухи авасзсан̃аад̇ийхи. нид̣̇д̣̇исид̇вааваад̇и д̣̇аанад̇хаммасаванаад̣̇ийни. ‘‘бахид̇з бзсид̇з’’д̇и жзд̇т̇а ‘‘лаб̣бха’’нд̇и анувад̇д̇анийяам̣.

    318.Sesañātīhīti mātāpitūhi avasesañātīhi. Niddisitvāvāti dānadhammasavanādīni. ‘‘Pahite pesite’’ti cettha ‘‘labbha’’nti anuvattanīyaṃ.

    319. ад̇д̇ано анд̇арааяз сад̇ийд̇и жорасарийсабаваал̣аж̇ийвид̇аб̣рахмажарияанд̇арааяз, анд̇амасо бхзсаж̇ж̇аалаабхабад̇ируубаубадтаагаалаабхзби. ‘‘вассажчзд̣̇агааран̣амби сад̇д̇аахагаран̣ийяам̣ сияаа’’д̇и гзжи бораан̣аа вад̣̇анд̇и, д̇ам̣ яуд̇д̇ам̣ вияа д̣̇иссад̇и, саб̣б̣ат̇аа вассажчзд̣̇зна б̣ахи ваасааяа анун̃н̃аад̇агааран̣ам̣ сад̇д̇аахамад̇д̇ам̣ б̣ахи вийд̇инаамзд̇ваа анд̇овихаарзязва ваасзна вассажчзд̣̇аагааран̣ам̣ гат̇ам̣ наама на сияаад̇и. чиннавассо но баваараязд̇и самб̣анд̇хо.

    319.Attano antarāye satīti corasarīsapavāḷajīvitabrahmacariyantarāye, antamaso bhesajjālābhapatirūpaupaṭṭhākālābhepi. ‘‘Vassacchedakāraṇampi sattāhakaraṇīyaṃ siyā’’ti keci porāṇā vadanti, taṃ yuttaṃ viya dissati, sabbathā vassacchedena bahi vāsāya anuññātakāraṇaṃ sattāhamattaṃ bahi vītināmetvā antovihāreyeva vāsena vassacchedākāraṇaṃ kathaṃ nāma na siyāti. Chinnavasso no pavārayeti sambandho.

    320. ‘‘асзнаасанигзнаа’’д̇и иминаава вин̃н̃ааяамаанад̇т̇ад̇д̇зби ‘‘аж̇жхогаасз жаа’’д̇и важанам̣ ‘‘ахам̣ аб̣бхогаасиго, гим̣ мз сзнаасанзнаа’’д̇и ваасаанивад̇д̇анад̇т̇ам̣ вуд̇д̇ам̣. ругкасса сусирзд̇и суд̣̇д̇хз ругкасусирз. маханд̇асса бана сусирасса анд̇о бад̣̇аражчад̣̇анагудигам̣ гад̇ваа бависанад̣̇ваарам̣ яож̇зд̇ваа убаг̇анд̇ум̣ ваддад̇и. ‘‘видабзби аддагам̣ б̣анд̇хид̇ваа’’д̇иаад̣̇и вуд̇д̇анаяамзва. д̇ат̇аа чад̇д̇ажаадийсуби д̇ад̣̇ануруубзна взд̣̇ид̇аб̣б̣ам̣. чавагуди наама дан̇гид̇аман̃жаад̣̇ибхзд̣̇аа гуди. д̇ад̇т̇а дан̇гид̇аман̃жо наама д̣̇ийгхз ман̃жабаад̣̇з маж̇жхз виж̇жхид̇ваа аданияо бавзсзд̇ваа гад̇о, жад̇уннам̣ баасаан̣аанам̣ убари баасаан̣ам̣ ад̇т̇арид̇ваа гад̇амби дан̇гид̇аман̃жо.

    320. ‘‘Asenāsanikenā’’ti imināva viññāyamānatthattepi ‘‘ajjhokāse cā’’ti vacanaṃ ‘‘ahaṃ abbhokāsiko, kiṃ me senāsanenā’’ti vāsānivattanatthaṃ vuttaṃ. Rukkhassa susireti suddhe rukkhasusire. Mahantassa pana susirassa anto padaracchadanakuṭikaṃ katvā pavisanadvāraṃ yojetvā upagantuṃ vaṭṭati. ‘‘Viṭapepi aṭṭakaṃ bandhitvā’’tiādi vuttanayameva. Tathā chattacāṭīsupi tadanurūpena veditabbaṃ. Chavakuṭi nāma ṭaṅkitamañcādibhedā kuṭi. Tattha ṭaṅkitamañco nāma dīghe mañcapāde majjhe vijjhitvā aṭaniyo pavesetvā kato, catunnaṃ pāsāṇānaṃ upari pāsāṇaṃ attharitvā katampi ṭaṅkitamañco.

    321. асзнаасанигзнаад̇и яасса д̇ин̣абан̣н̣аидтагасилаасуд̇хаасан̇каад̇аанам̣ бан̃жаннам̣ чад̣̇анаанам̣ ан̃н̃ад̇арзна чаннам̣ яож̇ид̇ад̣̇ваараб̣анд̇ханам̣ сзнаасанам̣ над̇т̇и, д̇зна. ид̣̇ам̣ бана важийбхзд̣̇ам̣ гад̇ваа ад̇хидтаанам̣ санд̇хааяа вуд̇д̇анд̇и вад̣̇анд̇и, д̇ад̣̇аяуд̇д̇ам̣, д̇ат̇аа жа сад̇и нааваад̣̇ийсу вияа висум̣ вид̇хаанзна бхавид̇аб̣б̣анд̇и. нааваасад̇т̇аваж̇уубаг̇од̇и иминаа асзнаасанигзна нааваад̣̇ийсу вассам̣ убаг̇анд̇ум̣ ваддад̇ийд̇и д̣̇ийбзд̇и. д̇ад̇т̇а жа гудигам̣ бариязсид̇ваа лабханд̇зна д̇ад̇т̇а бависид̇ваа вихаараабхаавад̇о ‘‘вихаарз’’д̇и авад̇ваа ‘‘ид̇ха вассам̣ убзмий’’д̇и д̇игкад̇д̇ум̣ вад̇д̇аб̣б̣ам̣, алабханд̇зна аалаяо гаад̇аб̣б̣о. баваарзд̇ун̃жаад̇и жа-сад̣̇д̣̇зна вассажчзд̣̇анимид̇д̇ааяа аабад̇д̇ияаа абхаавам̣ самбин̣д̣зд̇и. ‘‘важ̇з сад̇т̇з наавааяанд̇и д̇ийсу таанзсу над̇т̇и вассажчзд̣̇з аабад̇д̇и, баваарзд̇ун̃жа лаб̣бхад̇ий’’д̇и (махаава. адта. 203) адтагат̇ааяам̣ вуд̇д̇ам̣. вассажчзд̣̇зд̇и жа ‘‘ануж̇аанаами, бхигкавз, язна важ̇о д̇зна г̇анд̇у’’нд̇и (махаава. 203) вуд̇д̇ад̇д̇аа, сад̇т̇асса наавааяа жа г̇аманасабхаавзнзва тид̇ад̇д̇аа жа вассуубаг̇ад̇адтаанз авасид̇ваа ан̃н̃ад̇т̇а г̇аманамад̇д̇ам̣ санд̇хааяа вуд̇д̇анд̇и взд̣̇ид̇аб̣б̣ам̣.

    321.Asenāsanikenāti yassa tiṇapaṇṇaiṭṭhakasilāsudhāsaṅkhātānaṃ pañcannaṃ chadanānaṃ aññatarena channaṃ yojitadvārabandhanaṃ senāsanaṃ natthi, tena. Idaṃ pana vacībhedaṃ katvā adhiṭṭhānaṃ sandhāya vuttanti vadanti, tadayuttaṃ, tathā ca sati nāvādīsu viya visuṃ vidhānena bhavitabbanti. Nāvāsatthavajūpagoti iminā asenāsanikena nāvādīsu vassaṃ upagantuṃ vaṭṭatīti dīpeti. Tattha ca kuṭikaṃ pariyesitvā labhantena tattha pavisitvā vihārābhāvato ‘‘vihāre’’ti avatvā ‘‘idha vassaṃ upemī’’ti tikkhattuṃ vattabbaṃ, alabhantena ālayo kātabbo. Pavāretuñcāti ca-saddena vassacchedanimittāya āpattiyā abhāvaṃ sampiṇḍeti. ‘‘Vaje satthe nāvāyanti tīsu ṭhānesu natthi vassacchede āpatti, pavāretuñca labbhatī’’ti (mahāva. aṭṭha. 203) aṭṭhakathāyaṃ vuttaṃ. Vassacchedeti ca ‘‘anujānāmi, bhikkhave, yena vajo tena gantu’’nti (mahāva. 203) vuttattā, satthassa nāvāya ca gamanasabhāveneva ṭhitattā ca vassūpagataṭṭhāne avasitvā aññattha gamanamattaṃ sandhāya vuttanti veditabbaṃ.

    вассуубанааяиганид̣̇д̣̇зсаван̣н̣анаа нидтид̇аа.

    Vassūpanāyikaniddesavaṇṇanā niṭṭhitā.





    © 1991-2025 The Titi Tudorancea Bulletin | Titi Tudorancea® is a Registered Trademark | Terms of use and privacy policy
    Contact