A World of Knowledge
    Library / Tipiṭaka / д̇ибидага • Tipiṭaka / нзд̇д̇иббагаран̣абаал̣и • Nettippakaraṇapāḷi

    8. вибхад̇д̇ихааравибхан̇г̇о

    8. Vibhattihāravibhaṅgo

    33. д̇ад̇т̇а гад̇амо вибхад̇д̇ихааро? ‘‘д̇хамман̃жа бад̣̇адтаанам̣ бхуумин̃жаа’’д̇и.

    33. Tattha katamo vibhattihāro? ‘‘Dhammañca padaṭṭhānaṃ bhūmiñcā’’ti.

    д̣̇вз суд̇д̇аани ваасанаабхааг̇ияан̃жа ниб̣б̣зд̇хабхааг̇ияан̃жа. д̣̇вз бадибад̣̇аа бун̃н̃абхааг̇ияаа жа палабхааг̇ияаа жа. д̣̇вз сийлаани сам̣варасийлан̃жа бахаанасийлан̃жа, д̇ад̇т̇а бхаг̇аваа ваасанаабхааг̇ияам̣ суд̇д̇ам̣ бун̃н̃абхааг̇ияааяа бадибад̣̇ааяа д̣̇зсаяад̇и, со сам̣варасийлз тид̇о д̇зна б̣рахмажариязна б̣рахмажаарий бхавад̇и, д̇ад̇т̇а бхаг̇аваа ниб̣б̣зд̇хабхааг̇ияам̣ суд̇д̇ам̣ палабхааг̇ияааяа бадибад̣̇ааяа д̣̇зсаяад̇и, со бахаанасийлз тид̇о д̇зна б̣рахмажариязна б̣рахмажаарий бхавад̇и.

    Dve suttāni vāsanābhāgiyañca nibbedhabhāgiyañca. Dve paṭipadā puññabhāgiyā ca phalabhāgiyā ca. Dve sīlāni saṃvarasīlañca pahānasīlañca, tattha bhagavā vāsanābhāgiyaṃ suttaṃ puññabhāgiyāya paṭipadāya desayati, so saṃvarasīle ṭhito tena brahmacariyena brahmacārī bhavati, tattha bhagavā nibbedhabhāgiyaṃ suttaṃ phalabhāgiyāya paṭipadāya desayati, so pahānasīle ṭhito tena brahmacariyena brahmacārī bhavati.

    д̇ад̇т̇а гад̇амам̣ ваасанаабхааг̇ияам̣ суд̇д̇ам̣? ваасанаабхааг̇ияам̣ наама суд̇д̇ам̣ д̣̇аанагат̇аа сийлагат̇аа саг̇г̇агат̇аа гаамаанам̣ аад̣̇ийнаво нзгкаммз аанисам̣сод̇и.

    Tattha katamaṃ vāsanābhāgiyaṃ suttaṃ? Vāsanābhāgiyaṃ nāma suttaṃ dānakathā sīlakathā saggakathā kāmānaṃ ādīnavo nekkhamme ānisaṃsoti.

    д̇ад̇т̇а гад̇амам̣ ниб̣б̣зд̇хабхааг̇ияам̣ суд̇д̇ам̣? ниб̣б̣зд̇хабхааг̇ияам̣ наама суд̇д̇ам̣ яаа жад̇усажжаббагаасанаа, ваасанаабхааг̇ияз суд̇д̇з над̇т̇и баж̇аананаа, над̇т̇и маг̇г̇о, над̇т̇и палам̣. ниб̣б̣зд̇хабхааг̇ияз суд̇д̇з ад̇т̇и баж̇аананаа, ад̇т̇и маг̇г̇о, ад̇т̇и палам̣. имаани жад̇д̇аари суд̇д̇аани. имзсам̣ жад̇уннам̣ суд̇д̇аанам̣ д̣̇зсанааяа палзна сийлзна б̣рахмажариязна саб̣б̣ад̇о вижаязна хаарзна вижинид̇ваа яуд̇д̇ихаарзна яож̇аяид̇аб̣б̣аа яаавад̇игаа н̃аан̣асса бхууми.

    Tattha katamaṃ nibbedhabhāgiyaṃ suttaṃ? Nibbedhabhāgiyaṃ nāma suttaṃ yā catusaccappakāsanā, vāsanābhāgiye sutte natthi pajānanā, natthi maggo, natthi phalaṃ. Nibbedhabhāgiye sutte atthi pajānanā, atthi maggo, atthi phalaṃ. Imāni cattāri suttāni. Imesaṃ catunnaṃ suttānaṃ desanāya phalena sīlena brahmacariyena sabbato vicayena hārena vicinitvā yuttihārena yojayitabbā yāvatikā ñāṇassa bhūmi.

    34. д̇ад̇т̇а гад̇амз д̇хаммаа саад̇хааран̣аа? д̣̇вз д̇хаммаа саад̇хааран̣аа наамасаад̇хааран̣аа вад̇т̇усаад̇хааран̣аа жа. яам̣ ваа бана гин̃жи ан̃н̃амби звам̣ ж̇аад̇ияам̣, мижчад̇д̇анияад̇аанам̣ сад̇д̇аанам̣ анияад̇аанан̃жа сад̇д̇аанам̣ д̣̇ассанаббахаад̇аб̣б̣аа гилзсаа саад̇хааран̣аа, бут̇уж̇ж̇анасса сод̇аабаннасса жа гаамарааг̇аб̣яаабаад̣̇аа саад̇хааран̣аа, бут̇уж̇ж̇анасса анааг̇аамисса жа уд̣̇д̇хам̣бхааг̇ияаа сам̣яож̇анаа саад̇хааран̣аа, яам̣ гин̃жи арияасааваго логияам̣ самаабад̇д̇им̣ самаабаж̇ж̇ад̇и, саб̣б̣аа саа авийд̇арааг̇зхи 1 саад̇хааран̣аа, саад̇хааран̣аа хи д̇хаммаа звам̣ ан̃н̃аман̃н̃ам̣ барам̣ барам̣ сагам̣ сагам̣ висаяам̣ наад̇ивад̇д̇анд̇и. яоби имзхи д̇хаммзхи саманнааг̇ад̇о на со д̇ам̣ д̇хаммам̣ убаад̇ивад̇д̇ад̇и. имз д̇хаммаа саад̇хааран̣аа.

    34. Tattha katame dhammā sādhāraṇā? Dve dhammā sādhāraṇā nāmasādhāraṇā vatthusādhāraṇā ca. Yaṃ vā pana kiñci aññampi evaṃ jātiyaṃ, micchattaniyatānaṃ sattānaṃ aniyatānañca sattānaṃ dassanappahātabbā kilesā sādhāraṇā, puthujjanassa sotāpannassa ca kāmarāgabyāpādā sādhāraṇā, puthujjanassa anāgāmissa ca uddhaṃbhāgiyā saṃyojanā sādhāraṇā, yaṃ kiñci ariyasāvako lokiyaṃ samāpattiṃ samāpajjati, sabbā sā avītarāgehi 2 sādhāraṇā, sādhāraṇā hi dhammā evaṃ aññamaññaṃ paraṃ paraṃ sakaṃ sakaṃ visayaṃ nātivattanti. Yopi imehi dhammehi samannāgato na so taṃ dhammaṃ upātivattati. Ime dhammā sādhāraṇā.

    д̇ад̇т̇а гад̇амз д̇хаммаа асаад̇хааран̣аа? яаава д̣̇зсанам̣ убаад̣̇ааяа г̇авзсид̇аб̣б̣аа сзгкаасзгкаа бхаб̣б̣аабхаб̣б̣аад̇и, адтамагасса сод̇аабаннасса жа гаамарааг̇аб̣яаабаад̣̇аа саад̇хааран̣аа д̇хаммад̇аа асаад̇хааран̣аа, адтамагасса анааг̇аамисса жа уд̣̇д̇хамбхааг̇ияаа сам̣яож̇анаа саад̇хааран̣аа д̇хаммад̇аа асаад̇хааран̣аа. саб̣б̣зсам̣ сзгкаанам̣ наамам̣ саад̇хааран̣ам̣ д̇хаммад̇аа асаад̇хааран̣аа. саб̣б̣зсам̣ бадибаннагаанам̣ наамам̣ саад̇хааран̣ам̣ д̇хаммад̇аа асаад̇хааран̣аа. саб̣б̣зсам̣ сзгкаанам̣ сзгкасийлам̣ саад̇хааран̣ам̣ д̇хаммад̇аа асаад̇хааран̣аа. звам̣ висзсаанубассинаа хийнуггадтамаж̇жхимам̣ убаад̣̇ааяа г̇авзсид̇аб̣б̣ам̣.

    Tattha katame dhammā asādhāraṇā? Yāva desanaṃ upādāya gavesitabbā sekkhāsekkhā bhabbābhabbāti, aṭṭhamakassa sotāpannassa ca kāmarāgabyāpādā sādhāraṇā dhammatā asādhāraṇā, aṭṭhamakassa anāgāmissa ca uddhambhāgiyā saṃyojanā sādhāraṇā dhammatā asādhāraṇā. Sabbesaṃ sekkhānaṃ nāmaṃ sādhāraṇaṃ dhammatā asādhāraṇā. Sabbesaṃ paṭipannakānaṃ nāmaṃ sādhāraṇaṃ dhammatā asādhāraṇā. Sabbesaṃ sekkhānaṃ sekkhasīlaṃ sādhāraṇaṃ dhammatā asādhāraṇā. Evaṃ visesānupassinā hīnukkaṭṭhamajjhimaṃ upādāya gavesitabbaṃ.

    д̣̇ассанабхууми нияаамаавагганд̇ияаа бад̣̇адтаанам̣, бхааванаабхууми уд̇д̇аригаанам̣ палаанам̣ бад̇д̇ияаа бад̣̇адтаанам̣, д̣̇угкаа бадибад̣̇аа д̣̇анд̇хаабхин̃н̃аа самат̇асса бад̣̇адтаанам̣, сукаа бадибад̣̇аа киббаабхин̃н̃аа вибассанааяа бад̣̇адтаанам̣, д̣̇аанамаяам̣ бун̃н̃агирияавад̇т̇у барад̇о гхосасса саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, сийламаяам̣ бун̃н̃агирияавад̇т̇у жинд̇аамаяияаа бан̃н̃ааяа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, бхааванаамаяам̣ бун̃н̃агирияавад̇т̇у бхааванаамаяияаа бан̃н̃ааяа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣. д̣̇аанамаяам̣ бун̃н̃агирияавад̇т̇у барад̇о жа гхосасса суд̇амаяияаа жа бан̃н̃ааяа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣ сийламаяам̣ бун̃н̃агирияавад̇т̇у жинд̇аамаяияаа жа бан̃н̃ааяа яонисо жа манасигаарасса саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, бхааванаамаяам̣ бун̃н̃агирияавад̇т̇у бхааванаамаяияаа жа бан̃н̃ааяа саммаад̣̇идтияаа жа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣. бад̇ируубад̣̇зсаваасо вивзгасса жа самаад̇хисса жа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, саббурисуубаниссаяо д̇ин̣н̣ан̃жа авзжжаббасаад̣̇аанам̣ самат̇асса жа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, ад̇д̇асаммаабан̣ид̇хаанам̣ хирияаа жа вибассанааяа жа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, агусалабарижжааг̇о гусалавиймам̣сааяа жа самаад̇хинд̣̇рияасса жа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, д̇хаммасваагкаад̇ад̇аа гусаламууларобанааяа жа паласамаабад̇д̇ияаа жа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, сан̇гхасуббадибаннад̇аа сан̇гхасудтуд̇ааяа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, сад̇т̇усамбад̣̇аа аббасаннаанан̃жа басаад̣̇ааяа басаннаанан̃жа бхияяобхаавааяа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣, аббадихад̇абаад̇имогкад̇аа д̣̇умман̇гуунан̃жа буг̇г̇алаанам̣ ниг̇г̇ахааяа бзсалаанан̃жа буг̇г̇алаанам̣ паасувихаарааяа саад̇хааран̣ам̣ бад̣̇адтаанам̣. д̇знааха ааяасмаа махаагажжааяано ‘‘д̇хамман̃жа бад̣̇адтаана’’нд̇и.

    Dassanabhūmi niyāmāvakkantiyā padaṭṭhānaṃ, bhāvanābhūmi uttarikānaṃ phalānaṃ pattiyā padaṭṭhānaṃ, dukkhā paṭipadā dandhābhiññā samathassa padaṭṭhānaṃ, sukhā paṭipadā khippābhiññā vipassanāya padaṭṭhānaṃ, dānamayaṃ puññakiriyavatthu parato ghosassa sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, sīlamayaṃ puññakiriyavatthu cintāmayiyā paññāya sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, bhāvanāmayaṃ puññakiriyavatthu bhāvanāmayiyā paññāya sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ. Dānamayaṃ puññakiriyavatthu parato ca ghosassa sutamayiyā ca paññāya sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ sīlamayaṃ puññakiriyavatthu cintāmayiyā ca paññāya yoniso ca manasikārassa sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, bhāvanāmayaṃ puññakiriyavatthu bhāvanāmayiyā ca paññāya sammādiṭṭhiyā ca sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ. Patirūpadesavāso vivekassa ca samādhissa ca sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, sappurisūpanissayo tiṇṇañca aveccappasādānaṃ samathassa ca sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, attasammāpaṇidhānaṃ hiriyā ca vipassanāya ca sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, akusalapariccāgo kusalavīmaṃsāya ca samādhindriyassa ca sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, dhammasvākkhātatā kusalamūlaropanāya ca phalasamāpattiyā ca sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, saṅghasuppaṭipannatā saṅghasuṭṭhutāya sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, satthusampadā appasannānañca pasādāya pasannānañca bhiyyobhāvāya sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ, appaṭihatapātimokkhatā dummaṅkūnañca puggalānaṃ niggahāya pesalānañca puggalānaṃ phāsuvihārāya sādhāraṇaṃ padaṭṭhānaṃ. Tenāha āyasmā mahākaccāyano ‘‘dhammañca padaṭṭhāna’’nti.

    нияуд̇д̇о вибхад̇д̇и хааро.

    Niyutto vibhatti hāro.







    Footnotes:
    1. авиг̇ад̇арааг̇зхи (га.)
    2. avigatarāgehi (ka.)



    Related texts:



    адтагат̇аа • Aṭṭhakathā / суд̇д̇абидага (адтагат̇аа) • Suttapiṭaka (aṭṭhakathā) / куд̣̇д̣̇аганигааяа (адтагат̇аа) • Khuddakanikāya (aṭṭhakathā) / нзд̇д̇иббагаран̣а-адтагат̇аа • Nettippakaraṇa-aṭṭhakathā / 8. вибхад̇д̇ихааравибхан̇г̇аван̣н̣анаа • 8. Vibhattihāravibhaṅgavaṇṇanā

    дийгаа • Tīkā / суд̇д̇абидага (дийгаа) • Suttapiṭaka (ṭīkā) / куд̣̇д̣̇аганигааяа (дийгаа) • Khuddakanikāya (ṭīkā) / нзд̇д̇иббагаран̣а-дийгаа • Nettippakaraṇa-ṭīkā / 8. вибхад̇д̇ихааравибхан̇г̇аван̣н̣анаа • 8. Vibhattihāravibhaṅgavaṇṇanā

    дийгаа • Tīkā / суд̇д̇абидага (дийгаа) • Suttapiṭaka (ṭīkā) / куд̣̇д̣̇аганигааяа (дийгаа) • Khuddakanikāya (ṭīkā) / нзд̇д̇ивибхаавиний • Nettivibhāvinī / 8. вибхад̇д̇ихааравибхан̇г̇авибхааванаа • 8. Vibhattihāravibhaṅgavibhāvanā


    © 1991-2025 The Titi Tudorancea Bulletin | Titi Tudorancea® is a Registered Trademark | Terms of use and privacy policy
    Contact